18.02.2009 pod punom zimskom opremom krenuli smo za London. U večernjim satima smo šetali ulicama Londona ,da bi smo sutradan krenuli za Rio. Posle dvanaest sati leta (na -52 stepena) stigli smo u Rio na 38 stepeni. Tog momenta smo bili zahvalni našem markentigu, jer smo u UNIQA torbe skinuli zimsku garderobu.
Prvi dan (20.02.2009) smo proveli razgledajući Rio:
Najveći stadion MARAKANA, gde smo u izlivenim stopama najpoznatijih Brazilskih fudbalera mogli konstatovati da velikani imaju mala stopala. 25.02.2009 smo gledali fudbalsku utakmicu BOTAFOGO – FLUMINENSI koja je bila pravi spektakl ili bolje rečeno slet, koji su organizovali navijači.
ŠEĆERNA GLAVA, prava atrakcija jer se do vrha stiže pomoću gondola. Pogledom sam tražila Džems Bonda jer je on snimao jedan film tu.
KORKOVADO (spomenik Hrista spasitelja) – jedno od svetskih čuda koje je visoko 38 m a raspon ruku je 28 m. Predivan pogled na ogroman deo Ria i okeana, a najupečatljivija slika prirode je sretna porodica (skup više ostrva). Oduševljenje obilaska ovog remek dela ulepšali su zabavljači u ritmu sambe na raznim udaraljkama, koji su se jedan deo puta spustili sa nama u jednom „ ćiri“.
KATEDRALA, je bila sledeća destinacija u centru grada, koju građani Ria (a ima ih 8 miliona) zovu „LETEĆI TANJIR“. 20.000 posetilaca može da uđe u katedralu.
Drugi dan (21.02.2009) smo već osetili atmosferu njihovu pripremu za karneval cele nacije. Za vreme karnevala, tih 10 dana ništa ne radi: proizvodnja, fabrike, banke, radnje, cela nacija samo peva, igra i veseli se. Pre podne smo posetili fabriku poludragog kamenja „Shtern“. Marketing je čudo! Svaki turista koji poseti Brazil, dobije pozivnicu, besplatan prevoz do fabrike. Tamo su nas dočekali sa tradicionalnim pićem „ Kajperinja“ (rakija od šećerne trske sa kockama leda i limete), sendvičima, sokovima….. Pored obilaska proizvodnog pogona gde se proizvodi skupoceni nakit, njihovo gostoprimstvo dolazi do izražaja u prodajnoj sali. Tu su želje, ambicije i potrebe mnogih turista iznad njihovih mogućnosti, da uopšte to plate. Ali prenzetacija je čudo.Tamo, kao i u svakom poslu, prodaja raste.
U popodnevnim satima prisustvovali smo uličnim veseljima i njihovim „bandama“ koje sambaju ulicama Ria. U takvim gužvama nastale su prve sitne krađe – džeparoša, naša grupa koju je vodio KON-TIKI bila je siromašnija za jedan foto aparat, bateriju za kameru i nešto novca. U večernjim satima smo posetili glavnu ulicu Ria, kojom je defilovala II liga učesnika karnevala. Pravi doživljaji su bili, to što smo mogli da se pomešamo sa učesnicima i Alegorijska kola sa plesačicama vidimo u stvarnoj veličini.
Trećeg dana 22.02.2009 od strane vodiča bile su obezbeđene karte za Sambodrom. Mesto smo imali preko puta komisije koja je ocenjivala 6 Sambo škola I lige koje su učestvovale te noći. Pravo oduševljenje je bilo kada smo čuli da je posle 15 godina Predsednik Brazila Lula te noći na Sambodromu. Država koja ima blizu 200 miliona i prosečnu starost 25 godina. Takođe ove godine nesvakidašnji događaj je bio jer se te večeri Brazilski poznati pevač venčao na Sambodromu, a kuma mu je bila supruga Predsednika države. Kod najave svake škole bio je pravi spektakl od vatrometa. Sambodrom je dugačak 1,5 kmVreme da prođu učesnici jedne škole je 80 minuta. Svaka škola je imala od 3000 – 4500 učesnika i 5 – 8 Alegorijskih kola. Pesma jedne škole se pevala svih 80 minuta, uz nju svi posetioci Sambodroma ne samo da pevaju već i sambaju, pa i mi sami. Lepotu ovog doživljaja na Sambodromu ne može Vam dočarati ni jedna slika ili video zapis. Mislim da ni najbolji novinari ili pesnici nemogu opisati ovu karnevalsku lepotu. U Svakoj školi ima 30-45 „baterija“ učesnika koji imaju indentične kostime od glave do pete. Najlepše učesnice sa najvrednijim kostimima i najlepšim telom su bile predvodnice „Udarača“. I tako celu noć….
Četvrti dan smo dosta odmarali, da bi u večernjim satima bili ispred Sambodroma gde se priprema drugih 6 škola I lige da uđu na Sambodrom. Divno provedeno veče jer su svi maksimalno ljubazni i spremni za slikanje.
Peti dan, još uvek ništa ne radi, slobodan dan, ali Milica vodič KON – TIKI-ja posvećuje svim dobrovoljcima za obilazak grada. Posetili smo „Colombo“ prvu otvorenu kafe-poslastičarnicu u Riju. Pokazala nam je još mnoge znamenitosti, vozili smo se trajektom koji prevozi 3500 putnika. Vratili smo se najdužim mostom na svetu dugim 15 km, autobusom u kome otvoreni prozori imitiraju klima uređaje „ To šiba“. Svi voze kao da su vozači reli trka ili formule 1.
Šesti dan 25.02.2009 odlazimo do luke Ria. Iz autobusa vidimo lepote Ria ali i njihove Favele- delove grada, naselja u kojima milicija nema pristupa. Brodom smo putovali do „Rajskog ostrva“ koje je u vlasništvu jednog gospodina koji ima blizu 80 godina, pa nisam ni pokušala da mu ponudim životno osiguranje UNIQA. Njegove sinove nismo imali priliku da upoznamo pa nam je ostalo da ceo dan uživamo u lepotama okeana, prirode, zelenila, papagaja i majmuna ( od kojih smo sklanjali rance koje su pokušavali da ukradu). Ručak je bio pripremljen od strane osoblja koje tamo živi. U večernjim satima smo stigli nazad do hotela, ali nismo otišli na spavanje, već u šetnju Copacabanom gde smo se osvežili kokosovim mlekom.
Sedmi dan, pošto su se poneki tržni centar otvorili, svi su pohrlili u kupovinu. Sem….. Sava Mihajlović i Dragana sa još jednom devojkom Vanjom su pohrlili u nove avanture. Let iznad Ria sa deltaplanom i paraglajderom u trajanju od 12 minuta sa nadmorske visine od 600 m, pa do peščane Copacabane je bio pravi izazov i lepota za oči. U večernjim satima let za London u povratku je bio kratak da bi se sredili utisci.
Radeći za UNIQA osiguranje mnogi klijenti su prerasli u prijatelje. U Londonu porodica Nedić, naši klijenti, ugostila nas je i provozala celim Londonom. Odveli su nas do tržnog centra „Harold“ gde su u znak sećanja na Dajanu i Dodiga postavljene njihove slike, čaša iz koje je zadnji put Dajana pila i verenički prsten. Noć smo završili u jednom londonskom PAB-u.
Sve u svemu, poruka je ne propuštajte ni jedno nagradno takmičenje koje UNIQA osiguranje organizuje, jer su to vrednosti za koje treba raditi.